Antoni Gaudi, genijalnost inspirisana prirodom i ljubavlju prema Kataloniji

Antoni Gaudi jedan je od najslavnijih i najcenjenijih arhitekata 20. veka, poznat po svojoj stilskoj specifičnosti i individualističkom pristupu u dizajniranju svojih arhitektonskih dela. Ljubav prema Kataloniji, priroda i religija bile su njegova glavna inspiracija. Živeo je i stvarao u Barseloni, a upravo je prestonica Katalonije grad u kome se možete upoznati sa Gaudijevim stvaralaštvom.

Ako za nekog može da se kaže da je veliki pokrovitelj Barselone, onda je to bez ikakve sumnje Antoni Gaudi. Većina ljudi zna za njega kao za nekog ko je podizao nadrealne zgrade (i parkove), dok je njegov privatni život prožet velom misterije. Zato smo i odlučili da vam poklonimo ovaj članak u kome ćete saznati neke manje poznate činjenice o životu i radu ovog katalonskog majstora arhitekture.

Često su ljudi za njega mislili da je prosjak, što je uzrokovalo njegovu smrt

Mladi Gaudi bio je čovek od stila, uvek lepo odeven, sa pažljivo negovanom frizurom. Na žalost, kao i većina ljudi, sa godinama je počeo da se menja. Niz teških trenutaka, od smrti voljenih osoba do teške ekonomske situacije, direktno su uticale na Gaudija da od prepoznatljive gradske face postane skromna kućna buba koji je potpuno zapostavila svoj spoljašnji izgled i nije marila za garderobu. Kada ga je tokom jedne od njegovih svakodnevnih šetnji udario tramvaj, primljen je u bolnicu kao prosjak. Tamo nije dobio adekvatnu medicinsku negu sve do sutrašnjeg dana, kada ga je prepoznao jedan mladi sveštenik iz crkve Sagrada Familija, Gaudijevo najgrandioznije delo. Međutim, tada je već bilo kasno, povrede su bile velike i njegovo stanje se značajno pogoršalo. Tri dana kasnije, Gaudi je preminuo, pre svega jer mu lekari nisu na vreme posvetili pažnju pošto su mislili da je prosjak.

Borba za Kataloniju

Muškarci iz Katalonije poznati su po svom ponosu. Gaudi, rođeni Katalonac, odgajan i vaspitavan u duhu katalnoske tradicije, bio je veliki borac i zagovornik katalonske kulture i verovao je u ideju nezavisnosti Katalonije. Za one koji se interesuju za istoriju, zanimljiv je podatak da je Katalonija imala svoj identitet (uključujući i samostalnu državu, kulturu i jezik) još u 8. veku. Borba za nezavisnost Katalonije razbuktala se u 17. veku i, kao što svi znamo, aktuelna je i danas. A Gaudi je sa svojom katalonskom braćom učestvovao u protestima, koji su često prerastali u prave nerede, pa je jednom prilikom završio i u zatvoru na nekoliko dana.

Park Guelj (Guell) je prvobitno trebao da predstavlja stambeno naselje

Prostor na kome se danas nalazi ovaj prelepi park urbanizovan je početkom 20. veka. Prvobitan plan Euzebija Guelja, pokrovitelja izgradnje, bio je da se, po ugledu na tada jako popularne engleske urbane vrtove, na području današnjeg parka izgradi naselje, koje će osim stambenih objekata imati i puno parkovskog prostora i poljoprivredno zemljište. Gaudi je bio zadužen za zelene površine. Međutim, izgrađene su samo dve stambene kuće, od kojih je jednu projektovao Gaudijev prijatelj i asistent Fransis Berenger, a onda je stvar u svoje ruke preuzeo gospodar mozaika Antonio Gaudi i izgradio čudesan park, koji je danas jedna od glavnih atrakcija Barselone. Gaudi je kasnije i živeo u kući koju je izgradio njegov asistent, a u kojoj se danas nalazi Gaudijev muzej (Gaudijeva kuća).

Gaudi je studirao Visoku arhitektonsku školu u Barseloni, i bio je loš student

Nije redak slučaj da su mnogi uspešni ljudi koji su svojim genijalnostima zadužili čovečanstvo bili loši u školi i na fakultetu. Takav primer je i Gaudi. O tome svedoči i anegdota po kojoj je Elijas Rogent, direktor Visoke škole na dodeli diplome Gaudiju, navodno izjavio: „Dajem ovu diplomu u ruke ili budali ili geniju. Vreme će pokazati“. I bio je upravu, vreme je dalo svoj sud.

Sagrada Familija je Gaudijev posthumni uspeh

Izgradnja crkve Sagrada Familija, Gaudijevog arhitektonskog remek dela, počela je 1882. Godine, a njen završetak planiran je za 2027. To je punih 145 godina! Gaudi je izgradio unutrašnjost u obliku krsta, sa fasadom koju ukrašavaju biblijski elementi, apostoli, Devica Marija, četiri Jevangelista i Isus Hrist. Kako gradnja napreduje, svake godine se otkrije neki novi element crkve. Svako ko ima tu privilegiju da poseti ovu grandioznu građevinu ispunjenu simbolikom, bojama, svetlošću i naravno verom, mašta o danu kada će njena izgradnja biti završena i kada će Sagrada Familija konačno zasijati svojim punim sjajem.

Salvador Dali je voleo, a Pablo Pikaso mrzeo Gaudija

Kao stvaralac nadrealističnih prostora koji posetioce često asociraju na najluđe imaginarijume, Gaudi je danas jako cenjen u celom svetu.

Jedan od njegovih najvećih poštovalaca bio je majstor nadrealizma Salvador Dali. Ova dva Katalonca definitivno si imala mnogo toga zajedničkog, pre svega obojica su potpuno ignorisala tradicionalna pravila realistične umetnosti. Dali je stalno isticao svoje divljenje Gaudijevim delima, najviše Sagrada Familiji za koju je govorio da je treba držati pod staklenim zvonom kako bi njena lepota trajala večno.

Nadrealisti i kubisti gledaju na svet drugačijim očima nego realisti i tradicionalisti. To jeste činjenica. Međutim, na osnovu nje ne može se zaključiti da imaju zajedničke poglede na umetnost. Tako je, na primer, Pablo Pikaso, jedan od najistaknutijih predstavnika kubizma imao potpuno suprotno mišljenje o Gaudiju i njegovom stvaralaštvu nego Salvador Dali, nadrealista. Dok je Dali obožavao Gaudija, Pikaso je prezirao njegova dela, naročito Sagrada Familiju, što je u javnosti otvoreno isticao.