slušanje muzike - uticaj muzike na mozak

7 naučnih činjenica o uticaju muzike na ljudski mozak

Ljudski um je još uvek jedna velika nepoznanica. Međutim, zahvaljući predanom radu mnogih naučnika iz raznih krajeva sveta, čovek polako otkriva razne neverovatne činjenice o mozgu i o stvarima i aktivnostima koje utiču na njegov rad. Jedna od aktivnosti koja definitivno ima veliki uticaj na ljudski mozak jeste i slušanje muzike. Pročitajte kako muzika utiče na mozak čoveka.

Hard rok, pank i hevi metal ne izazivaju agresivno ponašanje kao što se nekada tvrdilo

Iako se do skora smatralo da brži ritmovi u kombinaciji sa žestokim notama podstiču agresivnost kod slušalaca, to nije istina. Ustvari, dešava se potpuno suprotno. Ovo je dokazala grupa naučnika iz Australije.

Naučnici su proučavali povezanost besa sa tvrdim zvukom i došli do zaključka da hard rok, hard kor, hevi metal, pank i drugi slični muzički pravci mogu da deluju umirujuće na osobe kojima su ovo omiljeni muzički žanrovi. Učesnici u istraživanju ne samo da su se osećali smireno, nego ih je muzika nadahnula i inspirisala.

Zašto se ježimo dok slušamo muziku?

Sigurno ste se nekada zapitali zašto vam se ježi koža dok slušate vašu omiljenu pesmu i čekate da krene njen refren. Odgovor je veoma jednostavan: zbog dopamina. Dopamin je hormon koji se oslobađa iz mozga, a koji, ako je količina koja se luči optimalna, utiče na dobro raspoloženje i podstiče emocije.

Naučnici su, otkrivši da slušanje muzike podstiče lučenje ove dragocene supstance, nedvosmisleno dokazali da je muzika povezana sa ljudskim emocijama i često može pokrenuti druge hormone, kao što je adrenalin.

Dok slušamo muziku, mozak reaguje slično kao i kada jedemo

Da se vratimo još jednom na hemijsku supstancu dopamin. Ovaj hormon odgovoran je za buđenje euforije u nama tokom obavljanja aktivnosti koje iritiraju naša čula, na primer dok konuzmiramo omiljenu hranu ili dok vodimo ljubav sa voljenom osobom.

Još ako uz omiljenu muziku konzumiro hranu koja pozitivno utiče na mozak, kao što je zlatna maka, efekat je utoliko pozitivniji.

Tužna i vesela muzika suprotno utiču na shvatanje sveta koji nas okružuje

Mozak neprestano usvaja informacije koje preko čula dolaze do njega iz spoljašnjosti. Sve informacije koje dospeju do našeg uma, mozak obrađuje, pravi njihovu komparaciju i razvrstava ih. Tako nastaje poimanje realnosti. Upravo zato, pozitivne, brze i ritmične pesme bude u nama pozitivne emocije i čine da imamo lep pogled na svet, dok lagane, tužne pesme  uzrokuju lošije raspoloženje i potpuno suprotno viđenje okoline u kojoj živimo.

Postoji svega nekoliko aktivnosti u životu koje pokreću čitav mozak, a jedna od njih je muzika

Tim finskih naučina koji je proučavao uticaj muzike na moždane funkcije upotrebio je novu metodu istraživanja pomoću magnetne rezonance. Finski istraživači posmatrali su grupu ljudi i rekacije njihovog mozga dok slušaju muziku. Rezultati istraživanja bili su fascinantni. Dok slušamo muziku, u našem mozgu pokreću se velike neuronske mreže u regijama mozga zaduženim za motoriku, emocije i kreativnost.

Sviranje nekog muzičkog instrumenta menja strukturu mozga

Da li znate šta je neuroplastičnost? To je sposobnost mozga da se tokom života menja. Promene vezane za učenje nastaju uglavnom na vezama između neurona. Proučavajući moždanu plastičnost muzičara, naučnici su otkrili da profesionalni muzičari imaju najveću zapreminu cerebralnog korteksa, srednja zapremina je karakteristična za ljude koji se iz hobija bave muzikom, dok najmanju zapreminu imaju osobe koje ne sviraju ni jedan muzički instrument.

Muziciranje razvija finu motoriku i sposobnost rasuđivanja kod dece

Rezultati jednog istraživanja koje je obuhvatilo mališane uzrasta 3 i više godina, pokazuju da su deca koja su već počela da se muzički obrazuju i da uče da sviraju bilo koji muzički instrument  naprednija  u razvoju fine motorike u odnosu na svoje vršnjake koji ne sviraju. Isto istraživanje je utvrdilo da su razvoj govora i sposobnost rasuđivanja na višem stepenu kod dece koja već sviraju neki muzički instrument.