7 naučnih činjenica o uticaju muzike na ljudski mozak

Ljudski um je još uvek jedna velika nepoznanica. Međutim, zahvaljući predanom radu mnogih naučnika iz raznih krajeva sveta, čovek polako otkriva razne neverovatne činjenice o mozgu i o stvarima i aktivnostima koje utiču na njegov rad. Jedna od aktivnosti koja definitivno ima veliki uticaj na ljudski mozak jeste i slušanje muzike. Pročitajte kako muzika utiče na mozak čoveka.

Hard rok, pank i hevi metal ne izazivaju agresivno ponašanje kao što se nekada tvrdilo

Iako se do skora smatralo da brži ritmovi u kombinaciji sa žestokim notama podstiču agresivnost kod slušalaca, to nije istina. Ustvari, dešava se potpuno suprotno. Ovo je dokazala grupa naučnika iz Australije.

Naučnici su proučavali povezanost besa sa tvrdim zvukom i došli do zaključka da hard rok, hard kor, hevi metal, pank i drugi slični muzički pravci mogu da deluju umirujuće na osobe kojima su ovo omiljeni muzički žanrovi. Učesnici u istraživanju ne samo da su se osećali smireno, nego ih je muzika nadahnula i inspirisala.

Zašto se ježimo dok slušamo muziku?

Sigurno ste se nekada zapitali zašto vam se ježi koža dok slušate vašu omiljenu pesmu i čekate da krene njen refren. Odgovor je veoma jednostavan: zbog dopamina. Dopamin je hormon koji se oslobađa iz mozga, a koji, ako je količina koja se luči optimalna, utiče na dobro raspoloženje i podstiče emocije.

Naučnici su, otkrivši da slušanje muzike podstiče lučenje ove dragocene supstance, nedvosmisleno dokazali da je muzika povezana sa ljudskim emocijama i često može pokrenuti druge hormone, kao što je adrenalin.

Dok slušamo muziku, mozak reaguje slično kao i kada jedemo

Da se vratimo još jednom na hemijsku supstancu dopamin. Ovaj hormon odgovoran je za buđenje euforije u nama tokom obavljanja aktivnosti koje iritiraju naša čula, na primer dok konuzmiramo omiljenu hranu ili dok vodimo ljubav sa voljenom osobom.

Tužna i vesela muzika suprotno utiču na shvatanje sveta koji nas okružuje

Mozak neprestano usvaja informacije koje preko čula dolaze do njega iz spoljašnjosti. Sve informacije koje dospeju do našeg uma, mozak obrađuje, pravi njihovu komparaciju i razvrstava ih. Tako nastaje poimanje realnosti. Upravo zato, pozitivne, brze i ritmične pesme bude u nama pozitivne emocije i čine da imamo lep pogled na svet, dok lagane, tužne pesme  uzrokuju lošije raspoloženje i potpuno suprotno viđenje okoline u kojoj živimo.

Postoji svega nekoliko aktivnosti u životu koje pokreću čitav mozak, a jedna od njih je muzika

Tim finskih naučina koji je proučavao uticaj muzike na moždane funkcije upotrebio je novu metodu istraživanja pomoću magnetne rezonance. Finski istraživači posmatrali su grupu ljudi i rekacije njihovog mozga dok slušaju muziku. Rezultati istraživanja bili su fascinantni. Dok slušamo muziku, u našem mozgu pokreću se velike neuronske mreže u regijama mozga zaduženim za motoriku, emocije i kreativnost.

Sviranje nekog muzičkog instrumenta menja strukturu mozga

Da li znate šta je neuroplastičnost? To je sposobnost mozga da se tokom života menja. Promene vezane za učenje nastaju uglavnom na vezama između neurona. Proučavajući moždanu plastičnost muzičara, naučnici su otkrili da profesionalni muzičari imaju najveću zapreminu cerebralnog korteksa, srednja zapremina je karakteristična za ljude koji se iz hobija bave muzikom, dok najmanju zapreminu imaju osobe koje ne sviraju ni jedan muzički instrument.

Muziciranje razvija finu motoriku i sposobnost rasuđivanja kod dece

Rezultati jednog istraživanja koje je obuhvatilo mališane uzrasta 3 i više godina, pokazuju da su deca koja su već počela da se muzički obrazuju i da uče da sviraju bilo koji muzički instrument  naprednija  u razvoju fine motorike u odnosu na svoje vršnjake koji ne sviraju. Isto istraživanje je utvrdilo da su razvoj govora i sposobnost rasuđivanja na višem stepenu kod dece koja već sviraju neki muzički instrument.

Olimpija na Peloponezu – kolevka olimpijskih igara i grčko svetilište

Na grčkom Peloponezu nalazi se grad Olimpija, smešten u zapadnom delu poluostrva, u planinskom kraju, ušuškan u predivnom prirodnom okruženju bujnih četinarskih šuma i između dve reke – Alfeje i Kadeje.  Ovaj grad poznat je po antičkoj Olimpiji, jednom od najznačajnijih arheoloških nalazišta i najvećih kulturno-istorijskih znamenitosti današnje Grčke.

Ako ste ljubitelj arheologije i istorije, ovo je prava destinacija za vas. Od Patre, najvećeg grada i glavne luke na Peloponez Olimpija je udaljena 115 km južno, a od glavnog grada Grčke Atine 264 km zapadno. Do Atine, kao i do svih drugih velikih evropskih gradova, možete doputovati na različite načine.

Drevna Olimpija

Olimpija arheološko nalazište u Grčkoj

Drevna Olimpija je bila jedno od najvažnijih svetilišta stare Grčke i kolevka Olimpijskih igara. Područje Olimpije bilo je naseljeno još u neolitu, što potvrđuju pronađeni ljudski skeleti i žrtveni predmeti koji potiču iz 10. veka p.n.e. U ranom 7. veku p.n.e. ovde je nastalo svetilište posvećeno bogu Zevsu, nazvano po Olimpu, planini bogova. Nedugo zatim, 776. godine p.n.e., ovde su počele da se održavaju Olimpijske igre. Početkom 6. veka p.n.e. izgrađeni su prvi objekti, među kojima i Herin hram, riznica i prvi stadion.

Polovinom 5. veka p.n.e. ovde je podignut Zevsov hram, najimpresivnija građevina drevne Olimpije, zatim nov veliki stadion i hipodrom, kao i još nekoliko važnih objekata. Krajem 4. veka p.n.e., izgrađeni su još neki značajni objekti – vežbalište, gimnazion, kupalište i mnoštvo pratećih objekata. Oko 200. godine pre Hrista podignut je zadivljujući trem koji je povezivao glavni stadion sa Zevsovim svetilištem.

Iako su Rimljani sredinom 2. veka p.n.e. preuzeli vlast na Peloponezu, u Olimpiji su i dalje organizovane Olimpijske igre, na kojima su često učestvovali i sami rimski vladari. Tokom rimske vladavine svi postojeći objekti u Olimpiji su obnovljeni, a podignuta su i nova, pre svega sportska zdanja.

U 3. veku razorni zemljotres je izazvao veliku materijalnu štetu u Olimpiji, da bi nakon zemljotresa ovo područje postalo stalna meta varvarskih pljačkaških pohoda. Rimski car Teodosije ukinuo je održavanje Olimpijskih igara 393. godine, nakon čega se ovde raširilo hrišćanstvo, a neki sportski objekti su pretvoreni u ranohrišćanske bazilike. Snažan zemljotres koji se dogodio 551. godine uništio je i zatrpao antičku Olimpiju. Lokalitet je otkriven u drugoj polovini 18. veka, a detaljna rekonstrukcija izvršena je pedesetih godina 20. veka.  

Arheološki lokalitet Olimpija

Olimpija arheološko nalazište u Grčkoj - jonski stubovi

Danas se na lokalitetu mogu videti obnovljeni ostaci brojnih znamenitih građevina, tako da je putovanje do ove destinacije zaista neverovatno. Među najstarije spada Herin hram, podignut oko 650. godine p.n.e. Zevsov hram izgrađen je u dorskom stilu oko 450. godine p.n.e., po idejama arhitekte Libona. Nalazio se u samom središtu čitavog kompleksa i predstavljao je najveće zdanje do tada podignuto u Olimpiji. Unutar hrama postavljena je oko 430. godine p.n.e. statua Zevsa u Olimpiji, jedno od sedam svetskih čuda antičkog sveta. Kip je delo atinskog vajara Fidija i izrađen je posebnom tehnikom hrizelfantije u kombinaciji zlata, slonovače i dragog kamenja. Statua, visoka 13 metara, bila je postavljena na četvorougaonu osnovu široku 6,5 i visoku 1 m.

Tron su ukrašavale rezbarije sfingi, krilate figure pobede, statue starogrčkih bogova Apolona i Artemide i drugih mitskih bića. Sam Zevs, koji je sedeo na tronu, na glavi je imao maslinov venac, lice mu je bilo izrađeno od slonovače, oči od dragog kamenja, odeća mu je bila od zlata. U levoj ruci držao je metalni skipar na čijem vrhu se nalazio orao, a u desnoj je imao simbol pobede izrađen od kombinacije zlata i javorovog drveta.

Nakon niza zemljotresa koji su zadesili Olimpiju u 4. veku, Grci su kip preneli u Konstantinopolj, gde je 462. godine izgoreo u požaru. Kasnije su pravljene mnoge njegove rekonstrukcije koje su postojale širom Grčke i drugih ostrva, ali ni jedna nije sačuvana do danas. Zevsova statua smatra se najvećim starogrčkim vajarskim delom.

Ostaci Fidijevog ateljea, izgrađenog sredinom 5. veka p.n.e., takođe su vidljivi na lokalitetu. Leonidaion potiče iz sredine 4. veka p.n.e., a predstavljao je najveći i najluksuzniji drevni hotel, na čija dva sprata je bilo više od 80 soba. Iz 4. veka p.n.e. potiču i ostaci stadiona. Filipeon je bio okrugla građevina sa 18 jonskih stubova koju su podigli Filip II Makedonski i njegovi sin Aleksandar Veliki u drugoj polovini 4. veka p.n.e. U njemu su pronađene skulpture Aleksandra Makedonskog i njegovih predaka.

Na nalazištu su vidljivi i ostaci Palestra, građevine iz 3. veka p.n.e., kao i Gimnazijuma, podignutog u 2. veku p.n.e. U blizini lokaliteta nalazi se Arheološki muzej Olimpije, koji ima bogatu riznicu keramičkih predmeta, kamenih i bronzanih statua i drugih artefakata otkrivenih na nalazištu drevne Olimpije.

Antičke Olimpijske igre

Olimpija arheološko nalazište u Grčkoj

Antičke Olimpijske igre bile su najvažnije od svih panhelenskih igara koje su se odražavale u staroj Grčkoj. Smatra se da su prve Olimpijske igre održane 776. godine p.n.e., a nakon više od 1.100 godina njihovog postojanja, ukinuo ih je rimski car Teodosije 393. godine.

Organizovane su svake četvrte godine i smatra se da su stari Grci po njima računali vreme. Tokom održavanja igara prekidani su svi ratni sukobi, tako da je za vreme trajanja igara bilo na snazi tzv. Olimpijsko primirje. Na Olimpijskim igrama takmičili su se samo muškarci, koji su u Olimpiju dolazili iz svih delova helenskog sveta kako bi se nadmetali u raznim sportskim i borilačkim disciplinama. Između sportskih borbi organizovana su pesnička, dramska, glumačka, arhitektonska, vajarska i razna druga takmičenja kulturno-umetničkog karaktera.

Olimpijske igre organizovale su se u čast vrhovnog grčkog boga Zevsa, tako da su imale i veliki sakralni značaj. Prema jednoj legendi, Olimpijske igre ustanovio je sam Zevs u čast svoje pobede u borbi za prevlast protiv svoga oca Hrona. Drugi mit govori kako je polubog Herakle, Zevsov sin, odneo pobedu u jednoj trci u Olimpiji i osnovao Olimpijske igre koje su se od tada održavale svake četvrte godine kao uspomena na ovu trku.

Pored arheološkog lokaliteta, u današnjoj Olimpiji se nalazi spomenik Pjer De Kubertenu, francuskom baronu i osnivaču Međunarodnog olimpijskog komiteta. Pod pokroviteljstvom ovog komiteta od 1896. godine, kada su održane prve moderne Olimpijske igre u Atini, do danas, organizovano je 28 letnjih Olimpijskih igara, zaključno sa Rio-m 2016. godine, a u Sočiju su 2014. godine održane 22. po redu zimske Olimpijske igre.Uoči održavanja svakih igara, Na restauriranom Olimpijskom stadionu, uz pomoć sunca i ogledala pali se Olimpijski plamen i odatle se štafetom prenosi do zemlje i grada u kome će se igre organizovati.

Ostaci antičke Olimpije uvršteni su 1988. godine na listu UNESCO-ve kulturne baštine.

Pčelarstvo u Srbiji i istinska vrednost sirovog meda

Sama činjenica da imam 23 godine i da se bavim pčelarstvom nosi određenu težinu. U Srbiji se ovim poslom uglavnom bave ljudi koji su u penziji, ali čast izuzecima, postoje i ozbiljni pčelari, koji se profesionalno bave pčelarstvom. Ipak, nas mladih je malo, a ovaj hobi bi mogao ozbiljno da se dopadne i novijim generacijama i postane posao koji donosi prihod. Nije mnogo teško naći iskusnog pčelara iz Vaše okoline i upustiti se u pčelarstvo. Potrebna je samo dobra volja!

Aleksandar Ankić pčelar Happy Honey

Kada sam počinjao da pčelarim, gledao sam sve kroz papir i računicu, kako ću iz godine u godinu proširivati ,,stado’’, ali onda posle par godina shvatio sam da pčele nisu bankomat, a da sav med koji proizvedu nije samo zarada. Potrebno je razlikovati medare i pčelare.

Sve je češće eksploatisanje pčela radi što veće zarade

Medari eksploatišu pčelu, kako bi joj uzeli svaki gram meda, radi što veće zarade, dok pčelar voli svoju pčelu, uživa dok radi oko nje, brine o njenom zdravlju i ostavlja joj med u košnicu kako bi imala dovoljno da prezimi. Pretpostavljate, ja sam odlučio da budem pčelar, a ne medar.

Pčele radilice skupljaju nektar sa cveta. Nektar je bogat šećerima, vitaminima, mineralima. Pčela guta nektar koji se sakuplja u mednom mehuru. Pčele piju vodu iz nektara pri čemu se on suši i postaje viskozan.

Dolaskom u košnicu, pčela stavlja nektar u saće. Druge pčele ga koriste pri čemu ga obogaćuju enzimima. Košnica predstavlja svojevrsnu sušaru jer pčele nekoliko puta u toku sata zamene vazduh i ispuštaju toplotu. Nektar se suši i postaje sve viskozniji.

Sad dolazi na red HAPPY HONEY priča i naš sirov med

Happy Honey sirov med ukusi na trpezi

Pored toga što med ima svoje osobine kao jedna od najzdravijih namernica, naša Happy Honey priča, po specijalnoj recepturi, unela je još i voće u sirov med, kao vitaminska bomba za organizam čoveka. Pored toga što je takav proizvod izuzetno zdrav, on je i izuzetnog ukusa, te je vrlo primamljiv, pa samo jednim zalogajem više nećete moći da odolite.

Treba napomenuti da je voće koje se ubacuje u sirov med liofilizovano, a kakao i đumbir organskog porekla.

Meni se posebno svideo ukus maline. Prvo do izražaja dođe sladak ukus maline, a kasnije se oseti gustina meda. Izuzetno egzotično, nisam do sada probao ništa tome slično. Nakon prve kašičice odmah sam uzeo i drugu.

Nešto potpuno novo, sviđa mi se jer je i ukusno, a i zdravo. Obično te dve stvari teško idu jedna uz drugo. Zato sam, od nedavno postao i ponosni saradnik bloga Happy Honey Tajne ukusa.

Svetski trendovi u Srbiji – sirov med za ceo svet!

Happy Honey med i trpeza

Happy Honey prati svetske trendove, te je u saradnji sa Novom Iskrom postavila prvu urbanu košnicu u Beogradu. Košnice se nalaze i na krovu Evropske agencije za zaštitu prirodne sredine u Kopenhagenu, kao i na zgradi parlamenta u Berlinu.

Smatra se da u Beogradu postoji dosta drveća i vegetacije po parkovima koji se ne tretiraju pesticidima, te će pčele moći nesmetano da funkcionišu. Postavljanjem prve urbane košnice u Beogradu, Happy honey na neki način poziva mlade ljude da se uključe jer pčelarstvo je uglavnom hobi za penzionere, a Srbija je zemlja koja ima potencijala da im pruži posao i budućnost u pčelarstvu, kao jednoj razvojnoj grani poljoprivrede.

U Beogradu ima puno mladih ljudi mojih godina koji nemaju još nikakvo interesovanje, a sam početak sa 3-4 košnice mogao bi ih uvesti u nešto što bi im moglo postati život-pčelarstvo. 

Ja sam Aleksandar Ankić, živim u Zrenjaninu. Prošle godine sam se oženio i postao otac male Anastasije. Bavim se pčelarstvom 4 godine, volim pčele i često sam na pčelinjaku. Nakon studija, planiram da se bavim advokaturom, ali i da nastavim  druženje sa pčelama. Na kraju svoje srećne priče izazivam vas da istražite svoj omiljeni ukus Happy Honey meda i da podelite priču sa nama!

Zašto su distributivni centri u Nišu važni za privredu

Da bi jedan proizvod zadovoljio potrebe potrošača, on mora da ispunjava važne uslove. Da bude u željenom obliku, sa odgovarajućom cenom, u pravo vreme i na pravom mestu. Možete da imate ,,savršen’’ proizvod, ali ako ne obezbedite distribuciju proizvoda na mestima tražnje, potrošači neće moći da kupe proizvod.

Distributivni centri znatno olakšavaju proces distribucije. Pročitajte zašto su oni bitni i kako grad Niš doprinosi poboljšanju distribucije u Srbiji i regionu.

Privredni hangari i skladišta

Strateški položaj grada Niša

Niš je tokom svoje duge  istorije bio čvorište administracije, trgovine i vojne snage različitih država i carstava, kojima je pripadao. Njegov geografski položaj doveo je do toga da postane strateški važan, a samim tim primamljiv za mnoge osvajače.

Niš je jedan od glavnih privrednih, univerzitetskih, kulturnih, verskih i političkih centara Republike Srbije. Saobraćajna infrastruktura u Nišu doprinela je da postane raskrisnica kopnenog i vazdušnog saobraćaja na Balkanu.

Grad je smešten na raskrsnici balkanskih saobraćajnica od velike važnosti. U Nišu prolazi evropski magistralni put E75, koji povezuje Evropu sa Grčkom. Još jedna važna saobraćajnica je magistrala E80, koja povezuje Jadransko more sa Bugarskom, Turskom i ostatkom Bliskog Istoka. U planu je izgradnja auto-puta koji će povezivati Niša i Drač, preko Prištine. Navodno će investicija biti vredna oko milijardu evra.

Nisu samo drumovi ono što izdvaja Niš kao važno područje za centralnu Srbiju. Osim drumskih veza, Niš je centar železnica koje povezuju Beograd, Skoplje i Solun.

Niški aerodrom Konstantin Veliki je od velike važnosti za vazdušni saobraćaj Srbije i regiona, a  nosi međunarodnu oznaku INI. Dosta se očekuje od ovog aerodroma, a potencijala svakako ima. U prethodnim godinama je broj putnika mnogostruko povećan. Predviđanja su da će broj putnika biti povećan na oko 550.000 do 2020. godine. Vazdušne linije su otvorene ka nekim od najvećih evropskih gradova – Milano, Cirih, Stokholm, Berlin…

Istovar skladište

Važnost distributivnih centara

Logistika je skup aktivnosti sa ciljem povezivanja robe od mesta nastanka do mesta prodaje, što efikasnije i sa što nižim troškovima. Upravljanje lancem snabdevanja je jedna od tih aktivnosti.

U procesu upravljanja lancem snabdevanja preduzeća moraju da odgovore na nekoliko važnih izazova, kako bi osigurali da njihov proizvod dođe do kupaca. Prva i osnovna logistička odluka koju jedno preduzeće treba da donese je da li će logističke aktivnosti obavljati samostalno ili će angažovati posrednika. Posrednici mogu biti angažovani u raznim fazama, od nabavke, skladištenja i prodaje. Postoje i specijalizovani posrednici za distribuciju specifičnih grana industrije, tako je za distribuciju građevinskog materijala stručna kompanija Konstruktor.

Kada donese odluku, u svakom slučaju, nezavisno od toga da li će obavljati samostalno ili preko posrednika, mora da se odluči da li će distribucija biti centralizovana ili decentralizovana. Ova odluka će zavisiti od mnogih parametara – vrste proizvoda, količina, vid transporta, geografske rasprostranjenosti kupaca, postojanje infrastrukture…

Centralizovan i decentralizovan sistem distribucije ima svoje prednosti i mane. Budući da diskutujemo o distributivnim centrima, zanima nas decentralizovan sistem. U tom slučaju, preduzeće se odlučuje da se na više lokacija obavi izgradnja skladišta i proizvodnih hala sa kojih će vršiti dalju isporuku.

Kontejneri za transport i skladištenje

Distributivni centar je glavno skladište koje preuzima proizvode u velikim količinama, a zatim isporučuje manje količine proizvoda ostalim skladištima. Za razliku od manjih skladišta, distributivni centri se grade na lokacijama koje obezbeđuju multimodalnost, tj. povezanost sa različitim vidovima saobraćaja.

Već smo objasnili da je Niš važna raskrsnica drumskog, železničkog i vazdušnog saobraćaja. Zato ne treba da nas čudi činjenica da su mnoge kompanije svoje distributivne centre izgradile baš u ovom gradu. Kompanije Nectar, Knjaz Miloš, Carlsberg, Apatinska pivara i Agromarket imaju svoje distributivne centre u Nišu.

Distributivni centri omogućavaju efikasniji transport proizvoda, smanjenje troškova, kao i određene dodatne usluge. Postoje i distributivni centri koji se iznajmljuju svim zainteresovanim preduzećima, na taj način se iskorišćavaju prednosti ekonomije obima i bolje upravljanje troškovima.

Dalji razvoj saobraćajne infrastrukture u Nišu će samo doprineti njegovom značaju, kada su distributivne aktivnosti regiona u pitanju, a sve su naznake da će tako i biti.

Milano – prestonica sveta u čak 5 dimenzija

Milano ima potcenjeni šarm za koji vam treba vreme da ga razumete. Ovo nije Italija, često kažu ljudi koji prvi put posećuju ovaj grad. Ova nezvanična prestonica Italije, i centar severne regije Lombardija je okrenuta ka modernoj Evropi; ima mnoštvo banaka i poslovnih objekata, ali to ne znači da je kultura zapostavljena.

Naprotiv, Milano se može pohvaliti bogatim kulturno istorijskim sadržajem, koji sa ostalim atrakcijama ovaj grad čini jednom zaokruženom celinom. Evo zašto je putovanje u Milano obavezno i šta ga čini prestonicom sveta u čak 5 dimenzija.

Ekonomija

Dok je Rim prestonica kulture i politike, Milano je finansijsko srce zemlje. Područje Milana doprinosi BDP-u sa čak 9%. U gradu se nalazi čak 45% svih biznisa u regiji Lombardija.

Od kraja 19. veka, Milano je važan industrijski centar, posebno za auto-industriju. Kompanije Alfa Romeo, Pirelli i Techint nalaze se u području grada. U Milanu se nalaze predstavništva mnogih kompanija, banaka i najvećih izdavača u Italiji.

Kultura

Milano je dom za mnoge kulturne institucije, muzeje i galerije. Pinacoteca di Brera je jedna od najvažnijih umetničkih galerija u gradu. Castello Sforzesco je dom za mnoge kolekcije umetnina, posebno skultpura, drevnog oružija i nameštaja.

Umetnost u Milanu je procvetala tokom srednjeg veka, usled brojnih donacija porodice Viskonti kada je grad postao važan centar gotske arhitekture i umetnosti. U ovom periodu je Leonardo da Vinči bio zadužen za stvaranje mnogih remek dela u gradu, poput Poslednje večere.

Milano je važan internacionalni centar operske muzike. Operska kuća La Scala se smatra jednom od najprestižnijih na svetu. U njoj su održane brojne svetske premijere čuvenih opera: Nabucco, La Gioconda, Madama Butterfly, Turandot i Teneke.

Moda

Milano je najpoznatiji kao prestonica industrijskog dizajna, mode i arhitekture. Tokom 1950ih i 1960ih, desila se revolucionarna promena. Modni izvoz je sa $726 miliona u 1952. narastao na $2.5 milijardi u 1955.

Milano je sinonim za modu, jer su mnogi najpoznatiji italijanski brendovi, kao štu su Valentino, Gucci, Versace, Prada, Armani, Dolce & Gabana smešteni u ovom gradu. Dvaput godišnje, Milano postaje centar modnog sveta – super modeli, kreatori, paparaci, blogeri i svako ko je bitan u svetu mode dolazi u Milano kada se održava nedelja mode.

Šoping je posebna atrakcija u Milanu, tzv četvorougaonik mode je mesto gde se nalaze najprestižnije šoping ulice, kao i čuvena Galleria Vittorio Emanuele II, jedan od najstarijih šoping centara na svetu.

Sport

Milan je jedini grad u Evropi iz kojeg potiču dva osvajača Lige šampiona, renomirani klubovi Serije A – A.C. Milan i F.C. Inter. Oba tima su takođe osvojila i Interkontinentalni kup. Sa 10 titula osvajača Lige šampiona, Milano je grad sa najviše titula, odmah posle Madrida.

Timovi dele stadion ocenjen sa 5 zvezdica od strane UEFA – Giuseppe Meazza, poznatiji kao San Siro. Ovo je jedan od najvećih stadiona u Evropi, sa kapacitetom od 80.000 posetilaca.

Pored fudbala, grad je domaćin najbržeg cirkusa na svetu. U blizini grada održava se trka na Monci, na jednoj od najstarijih trkačkih staza na svetu.

Obrazovanje

Neke od najistaknutijih obrazovnih institucija u Italiji se nalaze u Milanu. Obrazovni sistem u Milanu sastoji se od 7 univerziteta i 48 fakulteta, na kojima studira više od 185.000 studenata

Najpoznatiji univerzitet je Politecnico di Milano, osnovan 1863. Što ga čini najstarijim univerzitetom u gradu. Organizovan je na 16 departmana, kroz mrežu 9 škola inžinjerstva, arhitekture i industrijskog dizajna. Ujedno je i najveći tehnički univerzitet u Italiji.

Milano je takođe poznat po umetničkim školama, a kako i ne bi bio, kada je njegova reputacija prestonice mode i arhitekture nadaleko poznata. Ovde se nalazi najveća muzička škola – Milanski konzervatorijum, koji je za svojih 200 godina postojanja obrazovao neka od najvećih imena italijanske muzike.

Pored svega ovoga, jedan od najvažnijih aspekata su ljudi. Uz toliko raznovrsnosti sadržaja, ličnosti koje možete upoznati pružaju veliku priliku za proširenje vidika i otkrivanje novih stvari.

Put do idealnog hobija i kako zaraditi od njega

Najbolji put do produktivnosti nije naporan rad, već efikasan rad. Što u suštini znači da ne bi trebalo da provodite previše vremena na poslu. Kako u slobodno vreme zapravo ne biste gubili vreme, trebalo bi da pronađete hobi.

Kako pronaći hobi za sebeHobi je odličan način da pametno iskoristite ostatak raspoloživog vremena, a da pritom radite na sebi i razvijate najbitniju veštinu u današnje vreme – kreativnost. Dodatna prednost hobija je što lako možete zabavnu aktivnost pretvoriti u dodatni izvor zarade. Ali kako pronaći hobi za sebe? Pružićemo vam odgovor na to pitanje.

Isprobajte razne aktivnosti

Kako najlakše utvrditi da li vam neka aktivnost leži nego da sami probate. Da li ste sportski tip, umetnički ili radoznali, pa sve vas zanima? Srećom, ima načina da vrlo jednostavno utvrdite šta vam odgovara. Najlakše je početi sa fizičkom aktivnošću. Odvojite nedelju dana i isplanirajte svoje vreme. Najbolje je da pitate prijatelja da mu se pridružite. Imaćete nekoga da vam pokaže i dodatno motiviše.

Ako želite da se oprobate u nekim umetničkim veštinama, kao što su radionice slikanja za odrasle, potom radionice vajanja, dekupaža, izrade nakita, maketarstva… Postoje organizacije koje drže radionice koje se upravo bave razvojem ovih veština. Odlične prilike nudi Beo Art House koji za polaznike obezbeđuje stručne instruktore i  sav neophodan materijal, a kako neka radionica izgleda možete videti na linku iznad. Prvi čas bilo koje radionice je potpuno besplatan tako da je trud zaista minimalan, vaše je samo da se prijavite i pojavite na času.

Slikanje i crtanje hobi - slikanje na staklu vitraž

Pričajte sa prijateljima / kolegama o njihovim hobijima

Koliko dobro poznajete svoje prijatelje? Da li znate šta obožavaju da rade u slobodno vreme, verovatno ste upoznati sa životima najboljih prijatelja, ali se možda iznenadite interesovanjima prijatelja koje ne poznajete toliko dobro. Pokrenite temu na sledećoj kafi ili na poslu, pitajte kako se osećaju dok se bave svojim hobijem.

Možda vas njihov opis privuče da se i sami oprobate. Ujedno ćete imati nove teme za razgovor i dodatno se zbližiti sa ljudima za koje niste očekivali da vam budu bliski.

 

Pretražujte internet za rekreativne aktivnosti

Ako baš nemate nikoga u okruženju ko se bavi nekim hobijem, ili vas prosto ne zainteresuje dovoljno da pokušate i sami, internet je uvek tu! Istražite kako izgleda sam postupak određenog hobija, možda vas oduševi finalni rezultat i izmami napor da ponovite rezultat.

Kada vidite kako stara kutija za nakit postane glavni predmet u sobi, kao rezultat dekupaža, poželećete da i sami transformišete bledi predmet u svom domu. Ručno pravljeni nakit izgleda odlično? Hoću i ja svoj! Kapirate poentu.

Hobi na Internetu

Kako zaraditi od hobija?

Utvrdili ste šta vas ispunjava i na šta želite da investirate svoje slobodno vreme. Sigurno ste vremenom postali odlični u tome. Vaši prijatelji i porodica se dive vašim rezultatima. Kako da podignete svoju aktivnost na viši nivo? U zavisnosti od toga čime se bavite postoje više načina.

Ako ste postali zaluđenik za fitnes, ili trčite maratone svakog meseca možete da napravite svoj blog i da pišete o svojim iskustvima, dajete savete i uputstva. Vremenom se blog može komercijalizovati, da li kroz sponzorstva sa sportskim brendovima, ili reklamama na samom blogu.

Možda vas internet i blogovanje ne privlače toliko? Možete isto to da radite uživo, postanite personalni trener nekome iz svog okruženja.

Ako ste ovladali umetničkim veštinama, verovatno ste počeli da svojim prijateljima i porodici poklanjate unikatne poklone kojima se uvek oduševe. Zašto ne biste pravili poklone koji bi drugi ljudi poklanjali? Ne moraju ni da ih poklanjaju, možda samo žele da ih imaju u svom vlasništvu. Možete da napravite stranice na društvenim mrežama i prodajete iz topline svog doma ili preko mreže prijatelja.

Zarada na tom putu će sigurno jednom stići.

Put na Mars i šta to znači za nas

Pre nekoliko dana, Sjedinjene Američke Države su odobrile NASA-i dodatno finansiranje od 19.5 milijardi dolara za istraživanja na Marsu. Ovo nije prvi put da su pare iz budžeta usmerene u istraživanja vezano za život na Marsu, ali jeste jedan od bitnijih izdvajanja.

Mars

Naime, sav ovaj novac ima za cilj da ubrza istraživanje o naseljivosti Marsa i omogući nam da najzad pošaljemo Met Dejmona tamo.

marsovac

Pa dobro, Amerikanci su dobili tu neke pare sad, kakve to veze ima sa nama? Strpite se još malo, sve ovo ima poentu. (Koja se ne vrti oko filma Marsovac)

Ovo izdvajanje novca omogućuje NASA-i da nastavi sa razvijanjem raketa koje će nas ljude odvesti do marsa i vozila kojima ćemo moći da upravljamo tamo. Pored toga, u ovo je uključeno i razvijanje astronautskih odela koja štite od kosmičkog zračenja i koja dozvoljavaju osobi u njima da duže ostane van vozila/baze/svemirske stanice bez straha od gušenja, eksplodiranja zbog razlike u pritisku ili nečeg trećeg.

Uslovi za sve ove pare koje su dobili su između ostalog bili jedna misija bez posade do marsa, radi istraživanja, najkasnije do kraja 2018. Takođe, u uslovima je stajala i jedna misija, opet radi istraživanja, ali ovog puta SA POSADOM, najkasnije do 2021.

marsovci

Neko će biti ostavljen… Ali ti horori samoće na drugoj planeti sa samo ekranom kako oblikom komunikacije po strani, ova poseta Marsu u sledećih 10 godina će umnogome doprineti razvoju ljudske rase kao interplanetarnom obliku života. Čuvari galaksije ipak nisu toliko daleko od istine…

Zarada na putu

Globalni građani koji putuju 24/7 imaju priliku da iskuse dosta novih stvari, da dožive stvari koje inače ne bi skoro ili možda ikada. Ali ti avanturisti se sreću sa problemom koji donosi kapitalizam – sve se plaća. Smeštaj, čak i AirBnB kao jedna od jeftinijih opcija. Hrana, pa čak i brza hrana sa uličnih štandova. Nove patike kao zamena za prethodne pune iskustava. Neka garderoba.

Kako zaraditi za vreme putovanja? Evo nekih od načina:

predavanje stranih jezika profesor

 

Časovi jezika – na dosta mesta po svetu se nalaze otvorena radna mesta za osobe koje pričaju tečno Engleski ili neki drugi jezik, čak i bez sertifitkata. Na svom putovanju kroz Afriku ili Aziju ćete sigurno naići na neku od takvih institucija, škola i sl. Neke organizacije će časove platiti lokalnom, neke stranom valutom, a neke će Vam ponuditi kompenzaciju u vidu smeštaja, obroka i drugih potrepština.

rad u hostelu

Rad u hostelu – uz poznavanje Engleskog jezika, možete se zaposliti u velikom broju hostela po svetu, koji će rado prihvatiti priliku da prošaraju postavu zaposlenih. Uz to ćete imati priliku da se družite sa nekim neverovatnim ljudima, od kojih svako ima svoju priču, a najverovatnije ćete za vreme svog zaposlenja tamo imati obezbeđen i smeštaj.

Freelance

Onlajn frilansing (Online freelance) – u slučaju da niste preterano društveni, ili se jednostavno ne pronalazite u takvim sferama, ovo je najbolja alternativa. Bilo da imate iskustva sa veb dizajnom ili programiranjem. Možda ipak fotografija, grafički dizajn i pisanje ili nešto poput marketinga ili konsultinga. U svakom slučaju ćete skoro sigurno naći zainteresovane za Vaše usluge.

travel blogging

Lični blog o putovanju – za one koji se potpuno pronalaze u putovanju kao konceptu, ovo je pravi način da zarade dodatne $$$. Iako je količina vremena i truda koja je potrebna veća nego što većina ljudi misli, kroz vođenje ovakvog bloga imaćete priliku da još bolje potvrdite svoje znanje o destinaciji u kojoj ste bili ili ste još uvek, a možda čak i saznate nešto novo od svojih fanova.

Ostanite uz nas u pratećem periodu za još načina zarađivanja na putovanju.

Global Citizen

Ko/Šta je svetski građanin?

To si ti. To je on. Ona. Konobar iz restorana koji ste posetili malopre. Devojka koja je sedela pored Vas u busu. Vaš najbolji prijatelj. Vaš šef. Vaši zaposleni. Vaše kolege.

protestanti

To su ljudi koji idu aktivno na proteste. To su takođe ljudi koji su preuzeli malo pasivniju ulogu u poboljšavanju sveta, radeći na mikro a ne makro menadžmentu.

valter-miti

Putovanje, bilo ono banalno kao put sa kauča do daljinskog ili ipak kao putovanje Valtera Mitija do Himalaja, Islanda i amazonskih prašuma u potrazi za jednom slikom, je ono što nas čini svetskim građanima.

petra-jordan

Nije bitno šta i kako, bitno je da istražujete. Da saznajete, učite i čitate. Da vidite ljudskih ruku delo, plod mašte drugih kosmopolita poput Vas samih. Grobnica u Petri, Burdž Kalifa, ostaci Maču Pikčua. Jer to je ono što čini Global Citizena takvim.

putnik

Nije zlato sve što sja, nije svako ko luta izgubljen.” Istražite. Zalutajte ulicu desno, ili grad levo. Izgubite se u nepoznatom okruženju i istražite. Otputujte dovoljno daleko u svetu ili dovoljno duboko u sebe. Putujte zbog puta, ne zbog destinacije.

vesela-deca

Put je ono što čini svetske građane takvim kakvi jesu. Čini ih skromnim, jer im pruža uvid u to koliko malo mesto na svetu zauzimaju. Omogućuje im da cene male stvari kao nikada do sada.  Kroz tu svest o redu veličine sveta i stvari koje se dešavaju, global citizen-i uspevaju da doprinesu svetu na pravi način. Da poboljšaju neki, koliko god naizgled minoran i beznčajan a ipak bitan deo.

vodja-putovanja

Put od hiljadu koraka kreće prvim. Napravite ga, utabajte put drugima posle sebe kao što su oni pre Vas učinili isto. Usvojite duh Global Citizen-a.